Jazavac pred sudom

Adaptacija čuvenog Kočićevog dela zasnovana je na dijalogu dva došljaka na Balkan koji su se ovde našli po dužnosti kao predstavnici velike evropske sile. Uvodna scena , dopisana za predstavu, pojašnjava kontekst vremena Austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Sudija je već neko vreme na službi u Banjaluci, a doktor je nov, deprimiran je onim što je video I doživeo po dolasku. Sudija je svoju krizu prošao i polako se navikava na život u Banjaluci. Uvođenjem filma, kao sredstva komunikacije sa tada modernom Evropom dobijamo dodatno tumačenje tadašnjeg vremena.Bell epoque, se u naznakama vidi na kratkom snimku koji protagonisti gledaju pre nego što u sudnicu uđe David Štrbac.

Od tog trenutka predstava se zasniva uglavnom na originalnom Kočićevom delu, potvrđujući da je komad I dalje aktuelan. Izuzetno su živi i zanimljivi dijalozi Davida i Sudije, baš kao I monolozi Davida Štrpca koji na neki način ismevaju i današnju birokratiju i korumpirano sudstvo.

Uverljiva je i vešta igra Branislava Jerkovića (Sudija) i Milovana Filipovića ( David).

David je prkosan, domišljat, ali u konačnici tragičan lik, predstavlja svoj težak život kao životnu satiru upućenu samom sebi, ali i današnjem čoveku. Izbegnute su teme nacionalnog  kojih ima kod Kočića, pa bi se moglo reći da David Štrbac predstavlja borca za socijalnu pravdu.

Sudija sa druge strane je na prvi pogled birokrata, čovek koji na ljude gleda pomalo sa visine, ali ga Davidova domišljatost čini ranjivim, čak rastrojenim, te je u završnoj sceni ( takođe dopisanoj za potrebe predstave) on taj koji prezire I svoj položaj i posao, pa i sam sistem koji ga je u taj položaj smestio.

Na samom kraju rasplet dobijamo kroz lik grotesknog Doktora (Marko Savković/Nikola Ivačkov), koji sada postaje neka vrsta sudijinog psihoterapeuta.

Sam kraj je možda i najduhovitiji segment predstave, u kome se David pojavljuje u Sudijinom košmaru, koji ujedno predstavlja i košmar Balkana u  20. veku.