Skup vrednosti kojima čovek teži oduvek je, kao i on sam, isti. Nije mlada ni dilema da li se do tog cilja stiže levom ili desnom stazom. Pre sto godina, neposredno posle Velikog rata, jedni su nepokolebljivo verovali u napredak nakon užasa, dok su drugima ratne traume usadile oprez, gorčinu, pesimizam. Ni danas ne znamo koji su bolje znali, znamo samo da je mir i za jedne i za druge kratko trajao. U takvim okolnostima velike ličnosti malih naroda deluju apsurdno beznačajno, istorijski neprimetno. Ipak, ostaju sećanja na njihove ideje, predviđanja, strahove, koji se ni po čemu ne razlikuju od govora zapamćenih mislilaca. Zato se valja podsetiti na ono što imamo i one koje smo imali. A njihova zapitanost ostaće i naša: da li trajanje i opstanak znače razumeti vreme i promene, ili sačuvati izvorni trenutak pripisujući mu večnost.