Vladalac

Anatomija izmanipulisane igre Farsična, satirična komedija Jelene Jovanović „Vladalac“, zapravo je upečatljiva politička alegorija i analitika autokratije koja mehanizme političke manipulacije, diktature i društvenog posrnuća tipičnih za balkanski mentalitet, prevodi u najranjiviji ljudski prostor – dečje igralište. Kroz dečju igru „Vladaoca“, komad se zapravo ne bavi samo onima koji vlast uzurpiraju, već prvenstveno razotkriva anatomiju kolektivnog pristanka: kako strah, pasivnost, konformizam i odsustvo kritičkog mišljenja od običnih ljudi prave poslušne izvršioce? Uništavanje Šupljeg drveta predstavlja vizuelnu metaforu sužavanja prostora slobode i sistematskog zatiranja resursa mašte, otpora i zajedništva. Konstruisanjem lažne „zveri“ kao spoljnog neprijatelja, društvo se dovodi u stanje kolektivne paranoje gde žrtve same uništavaju svoju jedinu šansu za izbavljenje – sopstvenog „Skeledžiju“ i mogućnost prelaska „na drugu obalu“. Kada se sistem konačno uruši, društvo koje je naučeno samo na poslušnost ne ume da funkcioniše u slobodi. Umesto izgrađivanja nečeg novog, traumatizovana deca iznova pokreću istu igru i biraju novog Vladaoca, demonstrirajući tragični krug ciklične istorije. Naša predstava jeste opomena i ogledalo pred publikom – podsetnik da totalitarizam ne dolazi uvek spolja, već se rađa u momentu kada ubedimo sebe da je mišljenje gubljenje vremena. Ova predstava osmišljena je kao dinamičan, ritmički precizan spoj fizičkog teatra, groteske i brehtovskog epskog teatra. Inspirisana pre svega Domanovićevim „Vođom“ napisanim 1901. godine i Žarijevim „Kraljem Ibijem“ napisanim 1896. godine, satirična komedija Jelene Jovanović, u savremenom ruhu progovara nam duboku istinu o problemu očigledno starom više od jednog veka.